BAR - U okvi­ru pro­jek­ta „Mr­kov­ska ku­ća” u Do­broj Vo­di, odr­žan je okru­gli sto i pre­zen­ta­ci­ja is­tra­ži­va­nja tra­di­ci­o­nal­ne stam­be­ne ar­hi­tek­tu­re Mr­ko­je­vi­ća. Pro­je­kat ko­ji je re­a­li­zo­vao Mir­sad Ra­ške­tić fi­nan­si­ran je od Fon­da za za­šti­tu i oču­va­nje ma­nji­na, a po­kro­vi­telj je Sa­vjet Mu­sli­ma­na Cr­ne Go­re.
Mo­de­ra­tor na okru­glom sto­lu bio je Sa­bri­ja Vu­lić, ko­ji je ka­zao da vje­ru­je da će ova­kvi do­ga­đa­ji na­tje­ra­ti Mr­ko­je­vi­će da se ma­lo za­mi­sle ti­me ka­ko da oču­va­ju ne­što što se vje­ko­vi­ma ga­ji­lo.
- Ovo je pri­ča ko­ja je na du­gom šta­pu, i ko­ja osta­je za sve ge­ne­ra­ci­je ko­je do­la­ze za na­ma. Ta­ko i pri­ča o „Mr­kov­skoj ku­ći”, o Da­ni­ma Mr­ko­je­vi­ća, o knji­zi „Mr­ko­je­vić­ki di­ja­lekt” - re­print iz­da­nja pro­fe­so­ra Lu­ke Vu­jo­vi­ća. Ta knji­ga je po­sle pet go­di­na sti­gla do bi­bli­o­te­ke u Va­šing­to­nu. Da­kle, tre­ba ne­što po­če­ti, tre­ba ura­di­ti pr­vi, ma­li ko­rak da bi se kre­nu­lo na ne­što ve­li­ko. Upra­vo ovaj pro­je­kat je pr­vi ko­rak o ne­če­mu što sli­je­di, u ne­če­mu što bi tre­ba­la da bu­de bu­duć­nost. Vje­ru­jem da će i vi­deo za­pis ovog pro­še­ta­ti Youtu­be-om i dru­štve­nim mre­ža­ma, i da će i na­ši lju­di u di­ja­spo­ri, ko­ji su go­to­vo u ve­ći­ni ta­mo, shva­ti­ti ko­li­ki je zna­čaj upra­vo ova­kvih pro­je­ka­ta za oču­va­nje kul­tur­nog i na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta Mr­ko­je­vi­ća – na­gla­sio je Vu­lić.
Re­a­li­za­tor ovog pro­jek­ta Mir­sad Ra­ške­tić, ka­zao je da su se pr­ve ide­je o sve­o­bu­hvat­nom is­tra­ži­va­nju i za­šti­ti gra­di­telj­skog na­sle­đa ja­vi­le po­čet­kom 2000. go­di­ne, ka­da je gru­pa en­tu­zi­ja­zi­sta po­kre­nu­la ma­ni­fe­sta­ci­ju „Da­ni Mr­ko­je­vi­ća”.
- U sklo­pu te ma­ni­fe­sta­ci­je par go­di­na je or­ga­ni­zo­va­na iz­lo­žba sta­ri­na iz kra­ja, te je ide­ja o iz­lo­žbi vre­me­nom pre­ra­sta­la u že­lju za stal­nu po­stav­ku za­vi­čaj­nog mu­ze­ja. Pr­vi pro­blem u re­a­li­za­ci­ji te ide­je je bi­lo ne­po­sto­ja­nje ade­kvat­nog i autoh­to­nog objek­ta ko­ji bi se re­kon­stru­i­sao i pri­veo toj na­mje­ni. Čak i za iz­ra­du no­vog objek­ta ni­su se mo­gle de­fi­ni­sa­ti ja­sne pro­gram­ske od­red­ni­ce za ar­hi­tek­ton­sko ob­li­ko­va­nje objek­ta ta­kvog ti­pa. Pro­ble­mi na re­a­li­za­ci­ji su tra­si­ra­li put no­vim ide­ja­ma o is­tra­ži­va­nju i ma­pi­ra­nju tra­di­ci­o­nal­nog gra­di­telj­skog na­sle­đa kra­ja - ob­ja­snio je Ra­ške­tić, is­ti­ču­ći da je ovaj kraj isto­rij­ski bio pod uti­ca­ji­ma svih ve­li­kih im­pe­ri­ja pri­sut­nih na pod­ruč­ju Me­di­te­ra­na, svih mo­no­te­i­stič­kih re­li­gi­ja, sa­vr­še­no mje­sto pre­pli­ta­nja kul­tu­re Is­to­ka i Za­pa­da, te da su slo­je­vi ra­znih uti­ca­ja u mno­go­me pre­po­zna­tlji­vi i u lin­gvi­stič­kim i et­no­graf­skim spe­ci­fič­no­sti­ma kra­ja.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, na ne­sta­nak tra­di­ci­o­nal­ne Mr­kov­ske ar­hi­tek­tu­re uti­ca­la je mi­gra­ci­ja, ko­ja je ovaj kraj zna­čaj­no po­go­di­la 60. i 70. go­di­na.
- Ubr­za­na „ur­ba­ni­za­ci­ja” pri­o­bal­nih dje­lo­va, kao i sa­mih cen­tral­nih mje­sta kra­ja u po­sled­njim de­ce­ni­ja­ma, do­ni­je­la je no­vi ha­os u sti­lo­vi­ma i iz­gle­du kra­jo­li­ka. Sti­hij­ska grad­nja, kao sve­op­šti pro­blem, je ne­što što će ši­ra za­jed­ni­ca re­ša­va­ti. U Mr­ko­je­vi­ći­ma, kao kra­ju sa iz­ra­že­nom emi­gra­ci­jom u po­sled­njim de­ce­ni­ja­ma 20. vi­je­ka, i još iz­ra­že­ni­jom imi­gra­ci­jom u pr­vim go­di­na­ma 21. vi­je­ka, pri­je­ti svo­je­vr­sni pa­limp­sest ar­hi­tek­ton­skog na­sle­đa, a i sve­u­kup­nog kul­tur­nog na­sle­đa - is­ta­kao je Ra­ške­tić.
Tra­di­ci­o­nal­nu ar­hi­tek­tu­ru, ko­joj pri­pa­da ku­ća Mr­ko­je­vić­kog kra­ja, kao je­dan od pri­mje­ra na­rod­ne ku­će u pri­o­bal­nom pod­ruč­ju, pre­ma Ra­ške­ti­će­vim ri­je­či­ma, ka­rak­te­ri­še funk­ci­o­nal­nost i pri­la­go­đe­nost ljud­skim po­tre­ba­ma.
- Gra­di­te­lji te, u svo­joj bi­ti jed­no­stav­ne ar­hi­tek­tu­re, bri­nu­li su se za sva­ki de­talj, pro­por­ci­ju i mje­ru, pri­la­go­đa­va­ju­ći se na­ro­či­to oko­li­ni i ras­po­lo­ži­vom ma­te­ri­ja­lu. Ana­li­zom unu­tra­šnjih i vanj­skih pro­sto­ra, tre­ba ot­kri­ti na­či­ne i uslo­ve pod ko­ji­ma je ova, u su­šti­ni, ako ne en­dem­ska, on­da sva­ka­ko spe­ci­fič­na ar­hi­tek­tu­ra na­sta­la. Jed­no­stav­nost dvo­vod­nog kro­va, jed­no­stav­na osno­va ku­će u funk­ci­o­nal­nom smi­slu i gru­pi­sa­nje obje­ka­ta u re­do­vi­ma, odi­še ele­men­ti­ma sa­vre­me­no­sti i uni­ver­zal­no­sti mo­der­nih ku­ća - ob­ja­snio je Ra­ške­tić.D.S.


Raz­ja­sni­ti okol­no­sti stva­ra­nja, op­stan­ka i ne­sta­ja­nja

Ku­ća Mr­ko­je­vi­ća, kao ob­lik in­di­vi­du­al­nog sta­no­va­nja, ni­je do sa­da tre­ti­ra­na čak ni u frag­men­ti­ma, u struč­nim i na­uč­nim ra­do­vi­ma.
- Cilj je raz­ja­sni­ti okol­no­sti stva­ra­nja i op­stan­ka, na­ža­lost i ne­sta­ja­nja, ove vr­ste ar­hi­tek­tu­re, ta­ko da bi mo­gli ima­ti prin­ci­pe na ko­ji­ma je stvo­re­na iz­vor­na ku­ća Mr­ko­je­vi­ća. Oče­ku­je se da će do­bi­ti pre­ci­zni­je de­fi­ni­sa­ne okol­no­sti pod ko­ji­ma je stvo­re­na ova vr­sta ar­hi­tek­tu­re, i da se ta­kva na­če­la mo­gu ko­ri­sti­ti u bu­du­ćoj prak­si za iz­ra­du struč­ne do­ku­men­ta­ci­je i na­uč­nih stu­di­ja za ob­no­vu i re­vi­ta­li­za­ci­ju, kao i no­vi di­zajn auten­tič­nog objek­ta, po­štu­ju­ći na­če­la uni­ver­zal­no­sti ovog ti­pa tra­di­ci­o­nal­ne ar­hi­tek­tu­re - re­kao je Ra­ške­tić.